• Advertisement

Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Neobavezne teme

Moderator: todor

Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod ALEKSA75 » 04 Jan 2013, 16:29

OBRAZUJMO SE O VAKCINAMA, OMOGUCIMO NASOJ DECI ZDRAV I SRECAN ZIVOT – Napisala Dr. Sladjana Velkov


Dragi Prijatelji, molim vas obrazujte se dobro o vakcinama pre da dozvolite da vase dete bude vakcinisano. Setite se samo kako je Svetska Zdravstvena Organizacija proglasila nepostojecu epidemiju svinjskog gripa i kako je zajedno sa kompanijama koje proizvode vakcine pokusala da uvede obaveznu vakcinaciju smrtonosnim vakcinama. Ta ista organizacija insistira na obaveznom vakcinisanju. U Nemackoj, Svajcarskoj, Austriji i mnogim drugim evropskim zemljama vakcine nisu obavezne pa zbog cega bi bile obavezne kod nas? Bil Gejts javno, bez ustezanja kaze da ce vakcinama smanjiti broj ljudi za 15% pa bi prema tome mogao da se izvede zakljucak da ce pre svega u zemljama gde je vakcinacija obavezna doci do smanjenja broja ljudi sto sterilizacijom vakcinama, sto izazivanjem teskih oboljenja kao i autizma. Vakcinacija se u Srbiji, kao i u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Sloveniji…moze izbeci tako sto potpisete papir o neprihvatanju vakcinacije kod pedijatra. Neki pedijatri ce vam rado dati papir da potpisete dok ce neki koji jos uvek nisu obrazovali sebe o vakcinama, praviti probleme. Zato se najpre raspitajte u nasoj grupi: Nevakcinisana Deca su Zdravija od Vakcinisane kod kog pedijatra trebate otici. Sve vise male dece oboleva od raka, secerne bolesti, reumatoidnog artritisa, ulceroznog kolitisa, alergija i mnogih drugih bolesti a snazna veza izmedju vakcina i tih bolesti sve je evidentnija. Kompanije koje proizvode vakcine, kao i sve ostale kompanije, ne zanima nase zdravlje vec iskljucivo biznis. Ali za nas to nije biznis vec nase i nase dece dragoceno zdravlje i moramo preuzeti odgovornost. Odgovornost za zdravlje nase dece imamo iskljucivo mi roditelji ne organizacije, bolnice ili lekari koji uglavnom rade onako kako im se naredi. Ja nisam vakcinisana i zdravija sam od vecine vakcinisanih ljudi. Omogucimo nasoj deci zdrav i srecan zivot. Vasa Sladjana Velkov

Sledeci tekst je preuzet sa sajta:
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Z ... ravlje.htm
“Imunizacija” putem vakcinacije je najveća laž u istoriji medicine. Imunizacija se uopšte ne postiže vakcinacijom. Imunitet se prirodno razvija kod svakog normalnog organizma, a vakcinacijom se samo uništava.Tvrdnje da su vakcine neophodne ljudima bez ikakvih dokaza se bezobzirno nameću do apsurda, po kome bi ljudi i životinje trebalo odavno da izumru da se nije pojavila farmaceutska industrija da ih vakcinama spase od smrtonosnih zaraza. Sve životinje su zdrave i pored”nehigijenskih uslova” u kojima žive, prepunim virusa i bakterija. To znači da je ispravno stanje organizma presudno za pojavu virusa i njihov rad, a ne samo prisustvo virusa. Svaki organizam zna od čega se sastoji jer predstavlja svesnu celinu. Na osnovu tog znanja o sebi organizam reaguje na strana tela obrađujući ih ili braneći se od njih.Ta životna celovitost, koja je znanje o sebi i moć prepoznavanja stranih tela, naziva se imunitet. Imunitet je upravo sama celovitost organizma. Samo onaj ko negira činjenicu da je organizam živa celina koja zna šta radi, može da pretpostavi da imunitet treba “obučavati” da prepozna neka strana tela njihovim nasilnim ubrizgavanjem. Pretpostavka da imuni sistem treba obučavati šta će da prepozna je isto tako idiotska kao i pretpostavka da ribu treba učiti da pliva. Imuni sistem ne treba obučavati jer on već zna od čega se organizam sastoji, šta mu je potrebno i kako da se odnosi sa svime što mu je strano i štetno. Zato ga samo treba pustiti da radi svoj posao. Osnovni posao lekara je ne mešati se i ne narušavati prirodno. Na to su se zakleli. Ali…Često se kaže da je moderna alopatska medicina jedina veća nauka koja je još zaostala u eri pre Ajnštajna. Ona još deluje u duhu Luja Pastera, francuskog hemičara vinarske industrije iz 19. veka i takozvanog “oca teorije virusa”. Paster je čitav svoj život tvrdio da su bolesti uzrokovane virusima (koje je on prvi identifikovao) i da se izlečenje postiže uništavanjem virusa (bakterija). Za razliku od svog savremenika i protivnika, Bešampa (Antoinea Bechampa), koji je tvrdio da nije važna klica nego podloga, stanje organizma koji je napala, Paster se držao svoje dogme do samog kraja. Tek je na svojoj samrtničkoj postelji priznao kako “virus nije ništa, podloga (stanje tela) je sve”. Nažalost, ta kasna promena mišljenja ostala je uglavnom nepoznata, farmaceutska industrija je pokrenuta i smišljeno je ostavila modernu medicinu u zamci teorije o virusima, zanemarivanju “podloge”, samoga tela, i neumoljivoj specijalizaciji zaglupljivanja lekara.
Virusi ne postoje samo izvan našeg tela, niti nas napadaju kao male zloće, oni nastaju u telu i u njemu nestaju (iz protita ili somatita), kao i svake druge ćelije i bakterije koje su sastavni deo života svakog organizma. Kod mnogih bolesti virusi uopšte ne postoje u telu pre početka lečenja od te bolesti (na pr. polio virus kod dečije paralize).
Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima. Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim
posledicama, a neka umiru od njih.Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom. Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti. Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu. Na osnovu činjenice da imuni sistem reaguje na strana tela razvijeno je jedno verovanje da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju dato je ime “vakcinacija”. Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate (zato što im to neko ne dozvoljava) je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvenstveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i respirativnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju imuniteta, tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija, on glutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luče mikrobi a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema (“prve linije odbrane”) direktnim ubrizgavanjem organizama u telo, u krvotok – vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela, prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine ‘samo-napadajućih’ antitela, a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija.Tako nastaju sve autoimune bolesti. Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi. Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti.
Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije.
Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Da ne bi bile otkrivene kao uzročnik poremećaja zdravlja. Često deluju sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju ‘jače’ pakovanje, pored žive, sadrže čak i olovo (otkrili ga naši lekari u Africi). Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz…).

O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe. Oni se talože u mozgu deteta i ne deluju odmah, aktiviraju se tek kada dete sazri i počne da koristi te funkcije mozga. Tada izazivaju poremećaje.
Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste ‘zdravi’, to samo pokazuje da niste ni svesni da ste imali sreće u tom ruskom ruletu. Nikada se ne zna gde će se teški metali iz vakcina zaustaviti. Oni se uglavnom talože u moždanom tkivu i deluju pogubno na zdravlje tokom vremena. Zato su deca fizički sve slabija, imaju nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Brojne bolesti koje pre uvođenja vakcinacije nisu ni postojale kod dece – sada postoje i višestruko se uvećavaju iz godine u godinu, zajedno sa povećavanjem vakcinacija. Za sve to lekari vas ubeđuju da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav i imati zdrav imunitet. Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage. Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu. Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje. Lažiraju se statistike o dejstvima vakcina, popularišu se bajke kako su vakcine spasle svet od bolesti. Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole…) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina ‘protiv’ tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije – kojih pre vakcinacija nije ni bilo.
Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe niti je čekala Rokfelera i njegovu farmaceutsku mafiju da spase ljudski rod od grešaka prirode. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života.
Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku, Ptičiji grip i HIV/AIDS, A(H1N1) ‘svinjski grip’ danas i dr. Španski grip za vreme I sv. rata izazvan je vakcinom koju su dobili vojnici u bazi Fort Rajli, a zatim poslati u Evropu na front. ‘Španski grip’ je zapravo bio „citokinska oluja” – nesrazmerno snažan odgovor odbrambenog sistema organizma sa smrtnim ishodom. Virus gripa napada plućno tkivo i veliki broj leukocita nagomilava se u plućima. Preterano dejstvo leukocita može da izazove uništenje plućnog tkiva, krvarenje i nalet tečnosti u pluća, što dovodi do gušenja i smrti. Ukratko, organizam sam sebe ubija. Zato su ljudi sa snažnijim imunim sistemom (kao što su mladi) podložniji ovoj pojavi od dece i starijih lica. Nedavna istraživanja na analizi tkiva preminulih od ‘Španskog gripa’ na Aljasci, otkrila su da je upravo citokinska oluja bila uzrok pogubnosti španske groznice, a da su je omogućila tri gena prisutna u virusu iz 1918. godine. Danas se zna i kako je nastala ta smrtonosna kombinacija: davanjem vakcine vojnicima. Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi – ako želi. Radi se o masovnim pojavama.
Dakle, jednostavno je i lako prepoznati koje su epidemije prirodne a koje veštački stvorene: prirodne su vrlo male, lokalnog karaktera i kratkotrajne; veštačke su velike, brzo zahvataju velike prostore, i odnose mnogo više života. Cela stvarnost u vezi vakcina okrenuta je naopako, a prikazuje se kao ispravna – otkada su Rokfelerovi preuzeli Enciklopediju Britaniku – a tada su već bili vlasnici gotovo cele farmaceutske industrije. Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.
“Besmisleno je smatrati da rnožete da ubrizgate gnoj … u malo dete i da na bilo koji načln poboljšate njegovo zdravlje … Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom ‘imunizacija’… Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio – ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega.”
William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštampano u Congressional Record, December 21, 1937.
Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju. Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije. Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju zato što su one tako napravljene da generalno napadaju i slabe imuni sistem što se različito i odražava. Zato niko ne umire od HIV/AIDS-a već od bolesti protiv kojih se imuni sistem ne može da izbori jer je uništen. Koja će to bolest biti individualna je stvar koja zavisi od okolnosti. Često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd.Sve autoimune bolesti posledica su vakcina. Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje. Za samu vakcinu se očekuje da deluje godinama, ali za neželjene efekte te iste vakcine priznaje se samo nekoliko dana.
Da bi jedan od najopasnijih sastojaka vakcina, živa, koja se nalazi i pod drugim imenima, ispoljila svoje pogubno dejstvo, potrebno je vreme, više godina. Ali glavni argumenti dilera farmaceutske mafije koji zagovaraju vakcinaciju jeste da su mnogi vakcinisani i da nemaju nikakvih negativnih posledica.
Nove vakcine se prave genetski modifikovanim virusima (rekombinantni virusi). Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNK koji prodiru u jedra ćelija gde im daju instrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će orginalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju deobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. To je ISTINSKI “žig zvijeri” (u biblijskom smislu, prim. prev.), i to može da dovede do izumiranja i/ili modifikacije (uključujući i promene ponašanja) bilo koje grupe koja je tretirana time. Posledice tih genetskih modifikacija osetiće tek naši potomci, a tada će biti kasno za sve.
Od 2000-te godine po zakonu vakcine koje se daju deci ne smeju da sadrže živu. Sve te vakcine i dalje sadrže živu pod drugim nazivima (thimerosal, natriumtimerfonat) i to se ne navodi u deklaraciji pakovanja vakcina, jer po istom zakonu proizvođači nisu dužni to da navode. To se vodi kao “poslovna tajna” i opravdava se “poverenjem” u proizvođače vakcina koji “spasavaju naše živote”.
Zbog svega ovoga vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.
Tako je bilo do nedavno. Danas postoji još jedan razlog za masovnu vakcinaciju zbog koje se namerno proizvode pandemije (“ptičiji” “svinjski” “mišiji” … grip) a to je ubacivanje mikročipa kroz vakcinu. Radi se o nanotehnologiji. Neće nam ubaciti one krntije od RFID čipova na desnu ruku ili na čelo, protiv kojih se davno digla prašina. Ubacuju nam nanočipove, nevidljive golim okom. Njihova namena je fizička, emocionalna i mentalna kontrola ljudi. O tome svedoči čovek koji je radio na njihovom stvaranju. Ako u telu imamo teške metale kao što su živa i aluminijum, oni reaguju na određene elektromagnetske talase, pri određenoj frekvenciji ti metali mogu da utiču na telo i emocije, da izazivaju i menjaju raspoloženja od depresije do euforije. Za prijem određenih frekvencija potreban je prijemnik, a to je mikročip. Tako mogu da deluju na raspoloženja ljudi, od masovne histerije i agresije do individualnih uticaja na svakog čoveka. I to je samo jedan od razloga zašto nam daju vakcine pune metala sa nanočipovima (kao što je slučaj sa novom vakcinom “protiv” A/H1N1). Deca u Americi primaju svaka dva meseca po šest do devet vakcina odjednom, samo u toku prve godine života. Zato u Americi više i ne postoje zdrava deca – osim dece Amiša koja se ne vakcinišu. Amiši se ne vakcinišu i zato nemaju bolesti koje imaju vakcinisani

NAJMOĆNIJI I NAJBOGATIJI LJUDI NA ZAPADU, MEĐU KOJIMA SU I VLASNICI FARMACEUTSKIH KOMPANIJA, NE VAKCINIŠU SVOJU DECU.
ZATO SU TAKO ZDRAVI, DUGOVEČNI I NIKO OD NJIH NIJE TEŽAK 200 KG. ZA NJIH NIJE ONO ŠTO SU ONI NAMENILI PROSTOM NARODU.U ŠVAJCARSKOJ, NEMAČKOJ I SKANDINAVSKIM ZEMLJAMA VAKCINACIJA NIJE OBAVEZNA. MEĐUTIM, SMRTNOST NOVOROĐENČADI I DECE KOD NJIH JE, SAMO ZBOG BOLJIH HIGIJENSKIH I ŽIVOTNIH USLOVA, DALEKO MANJA NEGO U ZEMLJAMA U KOJIMA JE VAKCINACIJA OBAVEZNA.U JOŠ SIROMAŠNIJIM ZEMLJAMA TREĆEG SVETA DECA KOJA SE UOPŠTE NE VAKCINIŠU UOPŠTE NEMAJU AUTOIMUNE BOLESTI (ALERGIJE, DIJABETES, ASTMA…). STRADAJU SAMO OD NEUHRANJENOSTI I NEHIGIJENSKIH USLOVA.
Istorija vakcinacije i razotkrivanje svih laži o vakcinama. Luj Paster nikoga nije izlečio od besnila, cela teorija o imunizaciji putem vakcina zasniva se na dokazanim lažima. Većina sastojaka vakcina se ne navodi ni na deklaraciji jer je to “poslovna tajna”, sve sastojke ne znaju niti proveravaju ni državne institucije koje odobravaju vakcinu za upotrebu. Zna se za koga one rade. Ne postoji nijedna studija u svetu o delovanju vakcina koja bi bila neutralna, tj. koju je sproveo nezavisni naučnik a koja je bila urađena kao slučajna dvostruko slepa studija, sa placebo grupom, a koja bi dokazivala neškodljivost vakcine i njenu zaštitnu funkciju. Takva studija ne postoji. Sva zvanično prihvaćena “istraživanja” sprovele su same farmaceutske kompanije koje su i napravile vakcine i sva su lažirana. Svi “dokazi” o ispravnosti vakcina zasnivaju se jedino na međusobnim “koncenzusima” farmaceutske industrije, naučnika i političara koji rade za njih.
Kao jedini dokaz o delovanju neke vakcine uzima se prisustvo antitela nakon primljene vakcine. Antitela se javljaju kao reakcija na upale koje nastaju zbog aluminijum (sulfata, fosfata, hidroksida…) – koji se samo zato i stavlja u vakcine: da bi izazvao upale i antitela. Da bi se te upale kontrolisale dodaju se antibiotici, koji ne deluju baš uvek. Ali krije se od javnosti da prisustvo antitela uopšte ne predstavlja i imunitet na dati virus. Prisustvo antitela samo pokazuje da je organizam došao u kontakt sa otrovima iz primljene vakcine. Ništa više od toga. Zdrav imunitet, a s njim i otpornost na sve bolesti, obezbeđuje pre svega zdravlje majke u trudnoći, dojenje deteta (što duže), stalni fizički kontakt majke sa detetom (nošenje, opet što duže, dok ne prohoda) ljubav i harmonija oba roditelja, čista voda i zdrava, prirodna hrana. Dr. Robert S. Mendelsohn (1926.-1988.), nekadašnji direktor Američkog pedijatrijskog društva, nikada nije prestao da upozorava na opasnosti od vakcinacija beba, pišući o brojnoj deci čije je zdravlje bilo trajno narušeno, uključujući slučajeve teškog oštećenja mozga. Istaknuo je da je dr. William Torch s Medicinskog fakulteta u Renou Univerziteta u Nevadi izvestio da je dve trećine od 103 dece koja su umrla od sindroma iznenadne dojenačke smrti (SIDS) bila vakcinisana DTP (difterija-pertusis-tetanus) vakcinom unutar tri nedelje pre njihove smrti, a mnoga su umrla unutar jednog dana nakon primanja vakcine. Jedna studija iz 1994. utvrdila je da deca s dijagnosfikovanom astmom (bolest disajnog sistema koja ima sličnosti sa SIDS-om) imaju pet puta veću verovatnoću da su primila vakcinu za veliki kašalj (hripavac, pertusis) nego da nisu. Druga studija utvrdila je da bebe imaju osam puta veću smrtnost od uobičajene unutar tri dana nakon dobivanja DTP vakcine. Kad je Japan zabranio vakcinaciju dece mlađe od dve godine, njihov problem sa SIDS-om praktično je nestao. Američka vlada je morala da jamči za sigurnost DTP injekcija, budući da su se farmaceutske kompanije koje su ih proizvodile suočavale s brojnim tužbama zbog narušenog zdravlja i smrti izazvanih vakcinama.
DTP vakcine i dalje se koriste u SAD.
Ko u cuda veruje,taj cuda i stvara
Korisnikov avatar
ALEKSA75
 
Postovi: 733
Teme: 14
Pridružio se: 06 Feb 2012, 10:18
Lokacija: U blizini Ub-a i Obrenovca

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod ALEKSA75 » 04 Jan 2013, 16:35

Aspartam, vještaćki šećer izaziva veoma ozbiljne simptome, od gubitka pamćenja pa do tumora na mozgu. Iako odobren od američkog Zavoda za Zaštitu Zdravlja (US FDA) kao bezbjedan dodatak za hranu, aspartam je jedna od najopasnijih supstanci kojoj su ljudi ikada bili izloženi.

Izvod ovog teksta je preuzet iz magazina Nexus,

Volume 2, #28 i Volume 3, #1

Vebsajt: http://www.nexusmagazine.com

Autor orginalnog teksta: Mark D. Gold

Aspartame je tehničko ime za vještački šećer koji je takođe poznat pod fabričkim imenima - NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure itd. Aspartam je otkriven slučajno 1965.g. kada je James Schlatter, hemičar G.D. Searle kompanije testirao jedan lijek protiv čira na želucu.

Aspartam je odobren za upotrebu u hrani 1981.g. a u napitcima 1983.g. Ta supstanca bila je prvi put odobrena za konzumiranje još 26 jula, 1974, međutim, u augustu 1974.g. bila je uložena jedna žalba od strane Dr John W. Olney, naučnika na polju neurologije i James Turner-a, advokata američkog Zavoda za Zaštitu Potrošaća, što je zajedno sa rezultatima istrage istraživačkih procedura kompanije G.D. Searle dovelo do toga da FDA povuče dozvolu za upotrebu aspartama, u decembru 1974.g. Kasnije, 1985. g. kompanija Monsanto je kupila firmu G.D. Searle koju je nakon toga podijelila na dvije odvojene, supsidijarne kompanije, Searle Pharmaceuticals i The NutraSweet Company.

Aspartam je daleko najopasnija supstanca na tržištu koja koja se nalazi u hrani i napitcima (i tzv. “sugar-free” žvakaćim gumama, prim. prev.) On je odgovoran za preko 75% prijava štetnih efekata dodataka za hranu, koje su podnjete američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (FDA). Mnoge od tih reakcija su veoma ozbiljne, uključujući gubitak svijesti i smrt, kao što je to objavljeno još u februaru 1994.g. u izvještaju Zavoda za Zdravlje i Zdravstvene Usluge (Department of Health and Human Services).(1) Nekoliko od 90 različitih zabilježenih simptoma izazvanih od strane aspartama, koji su navedeni u ovom izvještaju uključuju:
glavobolja/migrena, vrtoglavica, gubitak svjesti, mučnina, utrnulost, grčenje mišića, povećanje težine, osip na koži, depresija, zamor, razdražljivost, ubrzanje rada srca, nesanica, problemi sa vidom uključujući i gubitak vida, gubitak sluha, palpitacija srca, smetnje kod disanja, napadi nemira i panike, smetnje u govoru, gubitak ukusa, vrtoglavica, tinitus, gubitak pamćenja i bolovi u zglobovima.

Prema naučnicima koji su radili na proučavanju sporednih efekata aspartama, sljedeće hronične bolesti mogu da budu prouzrokovane, podstaknute ili pogoršane u slučaju konzumiranja ove supstance:(2)
tumori na mozgu, multipla skleroza, epilepsija, sindrom hroničnog zamora, (chronic fatigue syndrome, prim. prev.) parkinsonova bolest, alchajmerova bolest, mentalna retardacija, limfoma, deformacije kod novorođenčadi, fibromijalgija i dijabetes.

Aspartam se sastoji od tri hemikalije: aspartamska kiselina, fenilalanin i metanol. U knjizi, Prescription for Nutritional Healing, (autori James i Phyllis Balch), aspartam je svrstan u kategoriju “hemijskih otrova.” Kako ćemo vidjeti, to je upravo ono što on i jeste.

ASPARTIČNA KISELINA (40% ASPARTAMA)

Dr Russell L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao poremećaje koji nastaju ingestijom aspartične kiseline koja se nalazi u aspartamu. [devedest devet posto od natrijum glutamata (monosodium glutamate - MSG) je glutamična kiselina. Oštećenja koja ona prouzrokuje takođe su dokumentirana u Blayloc-ovoj knjizi (natrijum glutamat, kojeg mnogi od nas svakodnevno unose u svoj organizam uz pomoć Vegete i sličnih dodataka jelima, osim što poboljšava njihov ukus, istovremeno i uništava naše nervne ćelije, jer spada u grupu nervnih otrova, prim. prev.)] Blaylock nam u svoj knjizi, uz pomoć od skoro 500 naučnih bilješki pokazuje kako suvišne ekscitativne amino kiseline kao što su aspartična kiselina i glutamična kiselina, koje se nalaze u u našoj hrani, prouzrokuju veoma ozbiljne hronične nervne poremećaje kao i cijelu jednu pletoru drugih akutnih simptoma.(3)

KAKO ASPARTAT (I GLUTAMAT) UZROKUJU OŠTEĆENJA

Aspartat i glutamat djeluju kao neurotransmiteri u mozgu omogućavajući prenos informacija od jedne nervne ćelije do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina ovih supstanci, to dovodi do smrti određenih nervnih ćelija usljed stvaranja uslova za ulazak povećanih količina kalcijuma u te ćelije. Ulaskom kacijuma u ćelije, u njima dolazi do oslobađanja većih količina slobodnih radikala koji onda prouzrokuju smrt ćelije. Oštećenja nervih ćelija mogu biti izazvana od strane suvišnog aspartata ili glutamata i zbog toga se ove supstance nazivaju – “ekscitoksinima”. Oni “nadražuju” ili stimulišu nervnu ćeliju sve dok ona ne umre.

Aspartična kiselina je jedna amino kiselina. U svojoj slobodnoj formi (kada nije vezana za proteine) ona prouzrokuje značajno povećanje nivoa aspartata i glutamata u krvnoj plazmi. Suvišna količina aspartata i glutamata u krvi, kratko nakon ingestije aspartama ili glutamične kiseline (prekursora glutamata) dovodi do visoke koncentracije ovih neurotransmitera u određenim dijelovima mozga.

Krvna moždana barijera, koja normalno štiti mozak od suvišnog glutamata i aspartata kao i drugih toksina 1) nije potpuno razvijena za vrijeme djetinjstva, 2) ne pruža potpunu zaštitu svih dijelova mozga, 3) može biti oštećena posljedicama mnogih hroničnih i akutnih oboljenja, i 4) čak i kad je neoštećena, može ponekad da dozvoli da suvišni glutamat i aspartat “procure” u mozak.

Taj suvišni glutamat i aspartat polako počinju da razaraju neurone. Velika većina (75% i više) nervih ćelija u određenom području mozga biva usmrćena prije nego što bilo kakvi klinički simptomi hroničnog oboljenja dođu do izražaja. Neke od mnogih hroničnih bolesti za koje je dokazano da su potpomognute ili uzrokovane dugoročnim izlaganjem ekscitatornim aminokiselinama su:

Multipla skleroza (MS), Alchajmerova bolest, sindrom nedostatka pažnje kod djece (Attention Deficit Disorder, prim. prev.), gubitak memorije, hormonalni problemi, gubitak sluha, epilepsija, parkinsonova bolest, hipoglikemija, AIDS demencija, oštećenja na mozgu i neuro-endokrini poremećaji.

Ekscitoksini predstavljaju veliku opasnost za novorođenčad, djecu, trudnice, starce i ljude koji pate od određenih hroničnih bolesti. Čak je i Federacija Američkih Društava za Eksperimentalnu Biologiju (FASEB), koja inače zastupa sličnu ‘partijsku liniju’ kao i FDA, nedavno saopštila u jednom svom izvještaju da "bi gravidne žene, novorođenčad i djeca trebali izbjegavati korištenje dodataka za hranu koji sadrže L-glutamičnu kiselinu. Postoji mnogo dokaza o potencijalnim endokrinim poremećajima kao npr. povečanje nivoa kortizola i prolaktina, kao i različiti efekti kod muškaraca i žena, koji potvrđuju tu vezu sa endokrinim sistemom i sugerišu da dodatno unošenje L-glutamične kiseline treba da se izbjegava od strane žena sposobnih za trudnoću i individua sa afektivnim poremećajima."(4) Aspartična kiselina iz aspartama ima iste štetne osobine kao i glutamična kiselina.

O istinskom mehanizmu nastanka akutnih reakcija na suvišni glutamat i aspartat još uvijek se vodi jedna debata. Prema izvještaju FDA, te reakcije uključuju simptome kao što su:(5)
glavobolja/migrena, mučnina, bol u stomaku, zamor (blokira ulazak glukoze u mozak), nesanica, problemi kod vida, napadi nemira, depresija, i astma/bol u grudima.

Jedna od najčešćih žalbi ljudi koji pate od štetnih posljedica aspartama je gubitak pamćenja. Ono što je ovdje ironično, to je da je kompanija G.D. Searle još 1987.g. poduzela jedno opsežno istraživanje čiji je cilj bio otkrivanje sredstva koje je trebalo liječiti gubitak memorije usljed ostećenja prouzrokovanih od strane ekscitativnih aminokiselina. Blaylock je samo jedan od mnogih naučnika i doktora koji su posvetili pažnju poremećajima nastalim usljed konzumiranja aspartama i MSG-a (natrijum glutamata). Među one eksperte koji su glasno upozoravali javnost na štetnost uzimanja aspartata i glutamata spadaju i Adrienne Samuels, Ph.D., eksperimentalni psiholog, Olney, profesor psihijatrije na School of Medicine, Washington University, koji je ujedno i jedan od najvećih svjetskih autoriteta što se ekscitoksina tiče. (On je još 1971.g. obavjestio kompaniju Searle da aspartična kiselina prouzrokuje rupe u mozgu kod miševa.) Tu takođe uključujemo i Francis J. Waickman-a, M.D. (Doktor Medicinskih Nauka, prim. prev.), dobitnika priznanja the Rinkel and Forman Awards, koji je priznati stručnjak na području pedijatrije, alergije i imunologije.

Tu su takođe i: John R. Hain, M.D., forenzički patolog, i H.J. Roberts, M.D., FACP, FCCP, specijalista za dijabetes, koji je od strane jednog nacionalnog medicinskog magazina svojevremeno bio proglašen i za “najboljeg doktora u USA."

John Samuels je takođe jedan od onih koji su posvetili ovom problemu više pažnje. On je sastavio i jednu veliku listu naučnih radova koji pružaju više nego dovoljno dokaza o opasnostima vezanim za unošenje u organizam dodatne glutamične and aspartične kiseline.

A postoje i mnogi drugi koji mogu biti stavljeni na ovu listu.

FENILALANIN (50% ASPARTAMA)

Phenylalanine je aminokiselina koja se normalno nalazi u mozgu. Ljudi koji pate od fenilketonurije, nisu u stanju normalno da metaboliziraju fenilalanin. To dovodi do velike koncentracije fenilalanina u mozgu, što ponekad može biti smrtonosno. Dokazano je da kod ingestije aspartama, pogotovo zajedno sa karbohidratima, može doći do porasta nivoa fenilalanina u mozgu, čak i kod ljudi koji ne pate od fenilketonurije. Ovo nije samo teorija, jer je dokazano kako ljudi koji koriste aspartam kroz jedan duži vremenski period, imaju povećanu količinu fenilalanina u krvi. Višak fenilalanina u mozgu dovodi do smanjenja nivoa serotonina što onda izaziva emocionalne poremećaje i depresiju. Dokazano je da je nivo fenilalanina u krvi znatno povećan kod ljudi koji koriste aspartam.(6) Čak i kada čovjek samo jednom unese u sebe aspartam, količina fenilalanina u krvi se poveća. Prilikom svog svjedočenja ispred američkog Kongresa, Dr Louis J. Elsas je pokazao kako povećan nivo fenilalanina u krvi može da dovede do njegove povećane koncentracije u određenim dijelovima mozga i koliko je to opasno, pogotovo po novorođenčad i fetuse u majčinoj utrobi. On je takođe pokazao kako glodari metaboliziraju fenilalanin mnogo bolje i brže nego ljudi.(7)

Jedan slučaj veoma visokog nivoa fenilalanina prouzrokovanog aspartamom nedavno je opisan u jednom magazinu pod naslovom "Aspartamska noćna mora." John Cook je pio svakodnevno 6 do 8 ‘diet’ - napitaka. Njegovi simptomi su počeli kao gubitak memorije i česte glavobolje. Nakon toga njegovo stanje se pogoršalo u smislu naglih promjena raspoloženja sa napadima bjesnila. Rezultati analize njegove krvi pokazali su prisustvo fenilalanina u koncentraciji od 80 mg/dl. Kod medicinskog pregleda pokazale su se smetnje u radu mozga kao i oštećenja na mozgu. Nakon što je prestao sa konzumiranjem vještački zaslađenih pića uz pomoć aspartama, njegovo zdravstveno stanje dramatično se popravilo. (8)

(…)

METANOL (10% ASPARTAMA)

Methanol je smrtonosan otrov. Mnogi od nas znaju kako su se mnogi ljudi otrovali nepravilno proizvedenim alkoholnim pićima koja su u sebi sadržavala metanol, koji kod ljudi može da prouzrokuje sljepilo i smrt. Metanol se postepeno oslobađa u tankom crijevu kada metilna grupa iz aspartama dođe u kontakt sa himotripsin enzimom.

Apsorpcija metanola u tijelu je mnogo brža kod ingestije slobodnog ili čistog metanola. Slobodni metanol se stvara iz aspartama kada se ovaj zagrije na temperaturu veću od 30ºC. To se događa kada se namirnice ili napitci koji sadrže aspartam nepravilno skladište.

Metanol se u tijelu razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid. Formaldehid je smrtonosan nervni otrov. Prema podacima Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) metanol se smatra tzv. “kumulativnim” otrovom jer se veoma sporo eliminiše iz organizma nakon što je u njega unesen. U čovjekovom tijelu, on se oksidacijom razlaže na formaldehid i mravlju kiselinu; oba ova metabolika su toksični. Prema podacima iste organizacije, čovjek ne bi smio unositi u svoj organizam više od 7.8 mg/ na dan. Jedan litar pića koji je zaslađen aspartamom sadrži oko 56 mg metanola. Tako neki koji piju ili jedu malo više aspartamom zaslađenih produkata mogu dnevno da unesu u sebe oko 250 mg metanola, što je 32 puta više od onoga što EPA propisuje.(9)

Simptomi koji ukazuju na trovanje metanolom su: glavobolja, zujanje u ušima, mučnina, problemi u gastrointerstinalnom traktu, slabost, nesvjesnica, problemi kod pamćenja, utrnulost ekstremiteta kao i probadajući bol u njima, promjene u ponašanju, upala nerava. Najčešći i najpoznatiji simptomi trovanja metanolom su u vezi čula vida. Maglenje i treperenje pred očima, slab vid, oštećenja na mrežnjaći i sljepilo. Formaldehid je poznat kao kancerogena supstanca, oštećuje mrežnjaću oka, ometa replikaciju DNA, uzrokuje deformacije kod novorođenčadi.(10)

(…)

DIKETOPIPERAZINE (DKP)

DKP je sporedni produkt kod metabolizma aspartama. DKP je impliciran kao uzročnik tumora na mozgu. Olney je primjetio da DKP, nakon procesa nitrozacije u probavnom traktu stvara jednu komponentu vrlo sličnu N-nitrosourei, koja je vrlo kancerogena. Neki autori tvrde da se DKP stvara odmah nakon ingestije aspartama. Ja nisam siguran da li je to tačno. Ono što je sigurno to je da se DKP stvara u tečnim produktima koji sadrže aspartam nakon dužeg uskladištenja.

Kompanija G.D. Searle je sprovela istraživnaje na temu sigurnosti upotrebe DKP-a. FDA je kasnije tu otkrila mnoge eksperimentalne greške, neke od njih su bile pripisane “lošoj administraciji”, a kod drugih se radilo o “slučajnom mješanju životinja, životinje nisu dobijale propisanu količinu određene supstance, izgubljeni patološki uzorci usljed nepravilnog rukovanja,” i mnogo drugih grešaka.(12)

(…)

Takode se smatra da DKP uzrokuje i materične polipe kao i promjene u nivou holesterola u krvi, što je javno priznala i Dr Jacqueline Verrett, toksikolog koja radi za FDA, u svom svjedočenju ispred američkog Senata.(13)

(…)

Kraj izvoda



* [Ovo je bio jedan kraći izvod iz orginalnog teksta čiji je cilj bio samo da svrati pozornost čitalaca na neke otrove u hrani i piću, kojima smo svakodnevno izloženi. Čitaocima se preporučuje da pročitaju cijeli tekst koji se može naći uz pomoć gorenavedong linka, kao i da poduzmu jedno šire istraživanje na ovu temu. Aspartam je samo jedan od zvanično odobrenih sredstava za trovanje narodnih masa i on po opasnosti za zdravlje vjerovatno zauzima drugo mjesto, odmah iza fluora, koji nam se servira u zubnim pastama, vodi za piće itd. pod izgovorom da sprečava kvar zuba (što nema nikakve veze ni sa istinom, niti sa zdravom pameti. (O fluoru ćemo reći nešto više nekom drugom prilikom).

Danas postoji već nekoliko stotina proizvoda koji u sebi sadrže aspartam. U svakom slučaju, mi ga najčešće unosimo u sebe pomoću tzv. “diet” proizvoda (kobajagi dijetalnih) kao što su Diet Coke, Diet Pepsi, i druga “diet” pića, pudinzi, jogurti…‘sugar-free’ žvakaće gume i bomboni, sladoled itd. itd. Zbog opšte korumpiranosti političara, naučnika, zdravstvenog sistema, medija itd. itd., kao i nevjerovatne ignorantnosti “normalnog” čovjeka, za očekivati je da će se ovi biološko-hemijski agensi zadržati u našoj ishrani sve do poslednjeg živog ljudskog bića.

~~~***~~~

Na kraju, postavlja se pitanje, - da li je današnji čovjek, koji je pod jednom stalnom i redovnom dozom fluora, aspartama i cijele pletore drugih sredstava koja mu regulišu rad mozga i sužavaju svijest i percepciju, - još uvijek u stanju da kritički i nezavisno razmišlja?!?

Da li je već sada kasno, - ili još uvijek imamo vremena za – buđenje?!?].
Ko u cuda veruje,taj cuda i stvara
Korisnikov avatar
ALEKSA75
 
Postovi: 733
Teme: 14
Pridružio se: 06 Feb 2012, 10:18
Lokacija: U blizini Ub-a i Obrenovca

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod ALEKSA75 » 04 Jan 2013, 16:40

Ko u cuda veruje,taj cuda i stvara
Korisnikov avatar
ALEKSA75
 
Postovi: 733
Teme: 14
Pridružio se: 06 Feb 2012, 10:18
Lokacija: U blizini Ub-a i Obrenovca

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod milan971 » 04 Jan 2013, 19:54

Bas bih voleo da te"strucnjake" ujede besan pas , a da im u Pasterovom zavodu kazu "izvinite vama ne treba vakcina"
milan971
 
Postovi: 763
Teme: 3
Pridružio se: 31 Jan 2012, 00:36
Lokacija: bogatic

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod ALEKSA75 » 04 Jan 2013, 21:54

VIRUS BESNILA - IZMIŠLJOTINA KOJA SEJE STRAH!


Piše: Ivona Živković


Strah ljudi od pasa lutalica zasnovan je danas najviše na verovanju da oni mogu biti prenosioci jedne od najstrašnijih bolesti -besnila. Ovu "smrtonosnu" bolest kojoj "nema leka", navodno, izaziva virus besnila koji zaraženi psi prenose na ljude svojim ugrizom. Zbog toga se svako ko doživi ujed psa odmah mora javiti lekaru i prijativi nadležnim sanitarnim i komunalnim službama psa koji ga je ujeo. Pas se onda brutalno hvata, ide u kavez na posmatranje, pa ako pokaže znake besnila (što je logično u kavezu) , ubija se, a ujedeni čovek se podvrgava "jedinom" spasonosnom tretmanu - primanjem seruma protiv besnila.

I savremena medicina i veterina uče da je besnilo toliko strašna bolest, da je jedini način da se ljudi domaće životinje zaštite od njega, redovna vakcinacija pasa i mačaka i što veće uništavanje uličnih životinja.



Posao hvatanja i ubijanja pasa i mačaka lutalica (što se proglašava kao veliki urbani problem) obavljaju u svim velikim gradovima danas specijalizovane komunalne službe (šinteraj). Obavezna vakcinacija domaćih životinja je zakonom propisana. I svaki lekar i svaki veterinar i svako dete još u osnovnoj školi nauči da nema opasnije bolesti od besnila.

Strah od ujeda razdraženog psa, pa i mirnih pasa lutalica, danas je kod ljudi toliko usađen u svest da mnoge psihički labilne pojedince obuzme prava histerija ako na ulici samo ugledaju psa lutalicu, ili ne daj bože razulareni čopor. Strah od pasa je poprimio tako patološke razmere da se pojedinci trzaju i ako pas samo zalaje. Nekim ljudima u urbanim sredinama od svih mogućih zvukova samo pseći lavež remeti san i mir. Sve ostele zvuke (automobila, alarma, peratdi) spremni su da prihvate kao urbanu neminovnost. Ali prisustvo pasa lutalica na ulici izaziva veoma neprijatno osećanje.



Šinterske i komunalne službe koje se zvučno nazivaju "ekološkim" službama i "zaštitnicima" životne sredine danas su postale uobičajen deo državnih službi, kao hitna pomoć, policija ili vatrogasci. Hvatanje uličnih pasa i mačaka i njihovao ubijanje i sterilizacija (u cilju depopulacije) postalo je nešto sasvim normalno i ubobičajeno u gradovima. O dugoročnim ekološkim posledicama ovakve depopulacije ove dve životinjske vrste revnosni komunalci nemaju ni svest, ni znanje. Poput uniformisanih vojnika, oni besomučno hvataju i čiste urbane ljudske naseobine od ove pseće pošasti.


U čitavoj ovoj priči je najveći problem što se ljudi vremenom uobličavaju u daleko opasnije i monstruoznije zveri, nego što su to mnoge divlje zveri koje je priroda stvorila. Jer dokaza da besnilo – pseće ili ljudsko uopšte postoji – jednostavno NEMA. Baš kao što nema ni dokaza o postojanju virusa besnila. Baš kao što nema dokaza o postojanju virusa koji prenose bolesti i kao što nema nikakvih zoonoza izazvanih prenošenjem virusa sa životinje na čoveka.

O tome je veoma otvoreno progovorio i nemački viruslog dr Stefan Lanka, otkrivajući iza pošasti nazvene "virus" perfidnu manipulaciju farmakološkog biznisa koji i prodajom vakcina i seruma protiv besnila ostvaruje ogroman profit. Zakonom propisana obavezna vakcinacija pasa i mačaka temelji se isključivo na posejanom strahu od besnila i falš edukaciji zasnovanoj na teorijama koje se u veterinarskoj i medicinskoj praksi nikada nisu potvrdile i dokazale.


U knjizi “Otrovna igla” (Poisoned Needle) , od Eleonor Mekbin objavila je veliki broj radova lekara i naučnika iz SAD, Britanije i nemačke nespornog autoriteta koji su izneli svoje stavove o vakcinaciji kao jednoj od najvećih i najopsanijih prevara savremene medicine.


Tako u ovoj knjizi Milisent Morden otkriva da je priča o bolesti koja se sa besnih životinja prenosi na ljude veoma stara praznoverica i potiče još iz vremena kada se verovalo da demoni preko životinja ulaze u ljude.

Scena iz holivudskog filma "Isterivač đavola" !


Postoji i prastaro verovanje o prenošenju ljudske duše koja nakon smrti , u zavisnosti koliko je neka osoba dobrih ili loših dela činila u životu, onda ulazi u druge životne forme, pre svega nižih životinja, i kod onih koji su činili zlo dugo se zadržava na tom nivou sve dok duša ne okaje svoje učinjene grehe. Tek onda se ona ponovo može uobličiti u ljudsku formu. Oni koji su činili dobra dela mogu se uobličiti u novom životu u daleko moćnije životinje, kao na primer lavove koji su oduvek smatrani izuzetnom stvorenjima. Lav je kao car životinja tako ovekovečen na mnogim spomenicima i državnim grbovima. U različitim kulturama, u zavisnosti od verskog učenja, i druge životinje su tako bile izuzetno cenjene i smatrane čak boženstvima kao, na primer majmuni i ptice, kao nosioci mudrosti ili bikovi kao nosioci izuzetne snage.

Egipatski bog mudrosti Tot je menjao svoje oblike.


Nervno rastrojstvo pojedinaca koje bi se manifestovalo izlivima besa sa konvulzijama i ukočenošću vilice kada oboleli nije u stanju da guta i odbija vodu (hidrofobija) smatrano je nekada za posledicu ulaska đavola u ljudsko obličije.
Bolest je nazivana "besnilo" i mnogi uspešni lekovi i tretmani su se vekovima menjali i usavršavali kako bi se đavo isterao iz zaposednutog.

Isterivanje besnila iz osoba koje su "zaposeli demoni" bila je tema mnogih srednjevekovnih slikara.




SUMANUTI LEKOVI ZA "BESNILO" - BILI I OSTALI


Tako je nakada besnilo ljudi lečeno poljupcem kralja, a onda je otrkiveno da je dovoljno imati u posedu parče kraljeve odeće i besnilo bi nestajalo. Oni koji bi se dočepali parčeta kraljeve odeće lepo bi ga unovčili. Postojao je i “ludi kamen“ koji je iz ljudi „isisavao“ besnilo. Edvard Džener, engleski seoski lekar koji je izmislio vakcinu protiv kravljih boginja (nepostojeće bolesti koju je on nazvao "stručno" - variola vaccina) besnilo je lečio potapanjem obolelog u hladnu vodu sve dok ovaj ne bi počeo da se davi.


Vremenom je otkriven i melem koji se dobijao od ekstarkta pljuvačke bubašbšvabe. I bio je, kako se može naći u zaostalim beleškama hroničara, veoma delotvoran.
Onda je 1806. izvesni Kraus dobio nagradu od čak 1000 dolara za svoje naučno otkriće koje je dvadeset godina čuvalo građane Njujorka od besnila. U beleškama o ovoj čudotvornoj formuli može se videti da je morala da sadrži celu viličnu kost psa ili magarca koja je prethodno iskopana iz zemlje, zatim parče ždrebetovog jezika, kao i zelenu rđu sa penija koji se u to vreme, vladavine kralja Džordža, koristio u SAD.


I svi ovi tretmani su bili vekovima usavršavani i provereno uspešni.


Ali, sve ove “uspešne” lekovite stvari protiv besnila su zaboravljene kada se na naučnoj sceni pojavio famozni Luj Paster i kada je čitav svet uveden u novu čudotvornu formulu nazvanu ubrizgavenje seruma zečije moždine ili konja koja je prethodno izložena dejstvu etera i što se danas naziva vakcinacija.

Kolika je razlika između ubrizgavanja u krv preko igle zečije moždine i spravljanja napitka ili melema od iskopane vilične kosti magarca ili ždrebetogog jezika, svaki lekar koji misli svojom glavom, lako će shvatiti. Jer vilična kost i posedovanje parčeta kraljeve odeće ne može izazvati ni AIDS, ni hepatitis, ni veliki kašalj ni velike boginje, ni Gilijan-Bareov sindrom, ni autizam, multiplu sklerozu, poliomijelitis, tuberkulozu, dijabetes , ni kancer, ni besnilo... A raznorazne vakcine, kao sejači bolesti bez presedana u ljudskoj istoriji , sve to izazivaju.

Ali, danas iako ne živimo u strahu od demona, živimo u mračnom svetu zakonom obavezne vakcinacije i u stalnom strahu od mikroba, virusa, kancera, besnila... I mnogi edukovani lekari i veterinari su, nažalost, odavno postali robovi svojih "zarobljenih" umova uobličenih u školama za falš edukaciju.



STVARANJE NAUČNOG KULTA OKO LUJ PASTERA


Već smo više puta pisali da je čitava savremena medicinska “nauka” postavljena na pogrešnim biološkim temeljima (zbog čega neki autori savremenoj medicini osporavaju da je uopšte nauka), a lekari koji sprovode alopatske tretmane pretvoreni su u korumpirane dilere farmaceutika koje jedino zanima novac i lagodna društvena pozicija. Što je najgore savremena medicina izgubila je sposobnost da leči mnoge bolesti, koje su nekada sasvim uspešno lečene, a nove i nove se stalno pojavljuju. Odakle? Neki lekari čak tvrde da današnja medicina zapravo ne leči niti jednu hroničnu bolest.


Stavljanje francuskog hemičara Luj Pastera na tron medicinske nauke, zapravo je jedna od najvećih prevara iza koje stoje jezuiti i njihova masonska mreža koja kontroliše medije i medicinske škole. Jer šta je u stvari otkrio Paster, pita se Milisent Morden?

Zapravo ništa.

Njegova jedina zasluga kao hemičara je što je razdvojio molekule levuloze i dekstroze vinske kiseline (molekule koji rotiraju svetlo u suprotnim pravcima), a i tu je samo pošao za idejom i nastavio rad Žan Batist Bijoua. Pitajući se se odakle dolazi kiselina prilikom fermentacije groždja postavio je teoriju o postojanju mikroba u vazduhu i ovim svojim pogrešnim tvrdnjama teško unakazio savremenu medicinu. Jer stvaranje raznovrsnih mikroorganizama u nekom hranjivom medijumu (kao što je na primer ljudski organizam) je samo posledica promene pH vrednosti ili promene protoka energije (na primer, zbog prisustva nekog toksina).


O tome kako je hemičar Paster plagirao naučne radove lekara i biohemičara dr Antoana Bešama, istovremeno osporavajući neosnovano njegove tvrdnje, napisno je više knjiga koje nikada nisu dobile publicitet samo zato da bi se od Pasterovog lika stvorio kult uspešnog biohemičara.

Jozef Majster

Tako su masonski mediji na sva zvona objavili o fanatastičnom uspehu Luja Pastera koji je, navodno, izlečio od besnila dečaka Jozefa Majstera, koga je ugrizao "besan" pas. Tretiran Pasterovim serumom protiv besnila, on je preživeo i ušao u sve medicinske knjige kao "slučaj izlečenja pd besnila". Paster je postao slavan, a mediji su prećutali je da je isti “ besan” pas ujeo istovremeno i tri Majsterova rođaka, koja nisu podvrgnuta Pasterovom tretmanu i savršeno su se uspešno oporavila.




U svojoj knjizi “Lovci na mikrobe” (koja je prvi put izdata 1926.), Paul de Kruif opisao je kako su zapadni mediji pravili publicitet Pasteru stvarajući od njega vrhunskog biohemičara koji je spasao svet od velike pošasti nazvane - "besnilo". Tako je objavljena priča o 19 ruskih seljaka koje je navodno izujedao besan vuk, i koji su otputovali u Pariz kako bi im već proslavljeni i ostareli naučnik lično ubrizgao svoj spasonosni serum.

Po tvrdnji medija tretman je bio veoma uspešan i 16 ruskih seljaka je spaseno i kod njih se nije razvilo besnilo, dok su samo trojica umrla. Iz toga je izveden zaključak da je Pasterov serum efikasan i da je smanjio smrtnost od besnila na samo 15 posto.

Ali, znajući iz mnogih drugih naučnih radova, koji nisu dobili takav publicitet u medijima, da je ogroman broj ljudi i ranije bivao izujedan od “besnih" vukova, pa nisu zaradili virus besnila, postavilo se pitanje od čega su umrla trojica ruskih seljaka? Od tretmana serumom možda?

U to vreme u Rusiji nije postojala mogućnost da se izvrši analiza da li je pomeuti vuk zaista imao besnilo i da li je kasnije i sam uginuo? Ali, nije uopšte neuobičajeno da gladni vuci zimi silaze u sela i da je veliki broj seljaka doživeo od njih ugrize. Ipak, za medije je bilo najvažnije da poseju strah od besnila, a Pastera proglase velikim naučnikom. Uloga medija se i danas nije promenila. Kad god se dogodi neki incident gde su psi nekoga ugrizli, pojavi se slika psa iskeženih zuba koja treba da podseti na opasnu zaraznu bolest – “pseće besnilo”. Neke priče u Srbiji su više komične.


U knjizi “Bešam ili Paster”, Etel Hjum nalazi se i neobična priča o mladom poštaru Pjeru Roskolu koga je napao pomahnitali pas. Roskol je tada bio u društvu još jednog čoveka. Roskol nije bio zaista ugrižen već mu je pas samo pocepao nogavicu, ali pseći zubi mu nisu probili kožu. Drugi čovek je bio zaista ugrižen. I šta se dogodilo? Roskolovi šefovi iz pošte su ga naterali da se odmah javi u Pasterov institut gde je podvrgnut tretmanu protiv besnila koji je počeo 9. marta. Već 12. aprila na mestu inokulacije Pasterovim serumom pojavili su se simptomi infekcije. Nakon dva dana, 14. aprila Roskol je umro od paralitičke “hidrofobije”, nove bolesti koju su svetu tada prvi put predstavili Paster i njegova ekipa. Čovek koji je bio tada sa Roskolom i koji je zaista bio ujeden, nije primio nikakav “spasonosni” serum i ostao je živ i zdrav.




U knjizi se navodi i slučaj devojke koja je vraćajući se sa društvom sa jednog kupanja rekla roditeljima da ju je napao i ujeo pas lutalica. “Unezvereni roditelji odmah su je odveli na Pasterov institut na tretman serumom protiv besnila i ona je nakon nekoliko dana postala teško bolesna i ubrzo umrla. Nakon njene sahrane prijatelji sa kojima se devojčica vraćala sa kupanja otkrili su roditeljima da nju uopšte nije napao nikakav pas već se sporečkala sa svojim dečkom koji ju je tada ugrizao”.


Sad se logično može postaviti pitanje - koliko je ljudi stradalo od Pasterovih vakcina odnosno njegovog seruma protiv besnila?


NEKI LEKARI ODAVNO SU OSPORAVALI POSTOJANJE BESNILA


Po beleškama Pasterovog instituta postoji preko 3000 ljudi koji su umrli od ujeda "besnih" pasa. I svi navedeni su umrli nakon tretmana Pasterovim serumom. Sa druge strane, beleške iz jedne Londonske bolnice, samo nekoliko godina pre nego što je Pasterov institut publikovao ove svoje podatke, pokazale su u evidenciji 2668 ljudi koji su ujedeni od “besnih" pasa, ali niko nije razvio hidrofobiju (ukočenu vilicu i strah od gutanja tečnosti) niti je i jedan tretiran Pasterovim serumom.

Hidrofobija se bez ikakvog dokaza i danas povezuje sa psećim besnilom, kao što se nekada povezivala sa zaposednutošću demonima.


Dr. William A. Bruette, pomoćnik u Birou za uzgajanje životinja u Vašingtonu, koji je bio Pasterov savremenik, dao je i naučne dokaze o netačnim tvrdnjama Pastera. On je, ne samo dokumentovao da su Pasterove vakcine prevara, već je tvrdio da su štetne po zdravlje i ljudi i životinja. On je još tada javno stao na stanovište da upravo inokulacija (vakcinacija) širi bolest.


Dr Metju Vuds, koji je takođe bio Pasterov savremenik, izneo je podatke da u kafileriji u Filadlefiji za 25 godina nije zabeležen ni jedan slučaj hidrofobije kod zaposlenih, iako je 150 000 pasa prošlo kroz ruke radnika koji su ih hvatali i smeštali u kaveze pri čemu su mnogi izujedani. ( Čudno je kako na naslovnim stranama domaće štampe nikada nije izašla "strašna" vest o "besnom" psu koji je ujeo nekog šintera ili veterinara. Iako se to praktično često događa. Ali, za medije ovo očito ne izaziva dramatičan efekat kod čitalaca koje treba što više uplašiti, zar ne?)


Dr Čarls Dals, predavač istorije medicine na Univerzitetu u Pensilvaniji i istraživač o bolesti hidrofobije koga su Medicinska društva postavila da istraži šta je istina o besnilu, izjavio je nakon obavljenih ispitivanja da je “sasvim naklonjen stavu da takva bolest ne postoji”, jer nakon 16 godina istraživanja nije uspeo da nađe da je i jedan slučaj hidrofobije nastao usled ujeda psa ili neke druge životinje”.


Po doktoru Dalsu dokazano je već da je ljudsko besnilo rezultat poremećene imaginacije, najčešće usled straha . Kod životinja, takozvano “besnilo” je u suštini posledica zlostavljanja ili izgladnelosti ili kombinacija jednog i drugog (videćemo kasnije).

Vakcinacija psa izaziva i tešku traumu kod životinje, i ona to pamti kao zlo koje su joj nanela dvonožna bića. Ko je ovde zaista besan?


Njujorški veterinar Dr Stillman je 1922. zastupao stav da je besnilo obična prevara i da u svojoj višedecenijskoj praksi po čitavoj Evropi nikada nije video slućaj hidrofobije ili besnila ni kod pasa, ni kod ljudi.


U STRAHU SU VELIKE OČI I JOŠ VEĆE ZABLUDE


Dr Wilcox iz Njujorka je zbog pojave “straha od besnila” nakon jedanaest smrtnih slučajeva za koje se proneo glas da su umrli nakon ujeda besnog psa dobio zadatak da ispita sve slučajeve. I našao je da rezultati autopsije ni u jednom slučaju nisu pokazali “besnilo” kao uzrok smrti. Čim je objavio svoj izveštaj, u gradskom veću Njujorka je “strah od besnila” preko noći nestao.


Dr Elmer Lee je slično istraživanje izvršio na Stejten ostrvu u SAD, zbog velikog straha vlasti od pojave besnila. Autopsija jednog uhvaćenog “besnog” psa je otkrila da je umro od velikog broja crva koji su se razvili u srčanom mišiću životinje. I vlast više nije bila u strahu.


Neki lekari veruju da besnilo, kao posebna bolest postoji samo kod životinja, ali ne i kod ljudi. Ono što se dijagnostikuje kao besnilo je obično tetanus, koji ima slične simptome i što Englezi nazivaju “zabravljana vilica” (lockjaw) ili šklopac.

Kontaminacija bilo koja rane može izazvati tetanus i danas je skoro postao običaj da svako koga ujede životinja - pas ili mačka dobije antitetanus serum (O zabludama u vezi korišćenja ovog seruma , kao i o neželjenim efektima, biće reči u posebnom tekstu).



Zbog straha od "besnila" mnogi su spremni da prime antitetanus čak i kada ih psi ujedu za nogavicu ili cipelu, jer veruju da je i to opasan pseći ugriz. Ovakvim "ugrizom" , međutim, psi opominju ljude da su zašli na njihovu teritoriju i da su tu nepoželjni. Ovo je ugriz prijateljske opomene, a ne napad.


I Svetska zdravstvena organizacija je svom biltenu br.523 u poglavlju naslovljenom WHO Expert Committee on Rabies, Sixth Report, 1973. jasno predočila da je najbolja prevencija od infekcije nakon ugriza psa da se mesto ujeda opere vodom i sapunom.



NEGRIJEVA TELAŠCA „DOKAZUJU“ POSTOJANJE "VIRUSA" BESNILA


Danas se postojanje virusa besnila dokazuje nakon autopsije kada se u moždanom tkivu psa otkrije prisustvo "negri telešaca" . To su sućušne čestice tako nazvane po italijanskom lekaru Adelči Negriju koji je 1903. objavio da ih je otkrio u plazmi nervnih ćelija i u kičmenim nervima besnih pasa. On ih je definisao kao parazitske protiozoe, ali kada su u modu ušli virusi, onda je ova njegova definicija prepravljena. Negri je ovo otkriće napravio kada je u Paviji, gde je živeo, inače vladao veliki strah od tuberkuloze od koje je i on umro 1912. Istovremeno u Napulju je u to vreme vladao paničan strah od besnila.

Negri telašca.

Ali, već je dokazano da ova telašca uopšte nisu karakteritika samo besnih pasa.

Kada je početkom dvadesetih godina dvadesetog veka došlo do masovne pojave straha od besnila, ministarstvo poljoprivrede države Njujork sa sedištem u Albeniju propisalo je da se svi psi sumnjivi na besnilo pohvataju i stave u karantin. Mnogi su pobijeni, jer su prilikom hvatanja verovatno i ispoljili znakove “besa” (zamislite?!).

Njihova glava je onda poslata na laboratorijsku analizu na veterinarski institut pri Kornel koledžu. I zvanični rezultati su pokazali da su mnogi bili “besni”.

Ispitivanje koje je vršeno imalo je upravo za cilj da u mozgu pasa pronađe da li postoje ta Negrijeva telašca ili ne. Ako se pronađu, znači da je pas besan, a ako ih nema – nije zaražen.


Ali, dr Stilman je od jednog Pasterovog učenika čuo da su pomenuta "negri telešca" bila često prisutna u analizama mozga i kod pasa koji uopšte nisu bili sumnjivi na besnilo. Tako je dr Stilman odlučio da na analizu na Kornel koledž pošalje i glave pasa bez vidljivih simptoma besnila. I za divno čudo i njih su "stručnjaci" sa Kornelovog koledža proglasili zaraženim besnilom.

Konačno je dr Stilman otišao u Ministarstvo poljoprivrede, koje je bilo nadležno za rukovodjenje čitavom akcijom suzbijanja besnila, i tražio da veterinarsko društvo čiji je bio član preuzme sve pse koji su na Kornelu bili sumnjivi na besnilo i da ih oni drže na posmatranju. I epilog je bio da se ni kod jednog psa u karantinu nije razvilo besnilo niti je i jedan uginuo. I čitava panika se završila.

Ali, Pasterova škola i dalje se održavaju na tronu pa se i danas prisustvo "virusa" besnila utvrđuje otkrivanjem Negrijevih telašca. I to je i danas jedna teška opšteprihvaćena naučna dogma. Za potrebe održavanja ove dogme napravljen je i model "virusa besnila" u obliku metka koji je za medicinske udžbenike ofarban žutom i crvenom bojom. Kao u Roršahovom testu dobri djaci treba da prepoznaju postojanje ovog virusa u moždanoj plazmi psa kao pupoljke koji niču oko Negrijevih telešaca kada ih ugledaju na velikom elektronskom mikroskopu.

Ofarbana i centrifugirana proteinska forma za koju zvanično priznata nauka tvrdi da je "virus besnila" i sićušne čestice koje treba uočiti i koje su nazvane "negri telašca".



Ova "negri telašca" se zapravo uopšte ne razlikuju od Lentz Sinigallia telašaca koja su otkrivena u mozgu pasa koji pate od uznemirenosti. Doktor Stilman kaže da uzbuđenje i razdraženost kod psa često dovode do lyssophobie ili uobražene hidrofobije.

Na žalost, danas više niko ne zna koliko je nedužnih pasa i mačaka ubijeno zbog manifestacije straha i uznemirenosti po naređenju sanitarnih službi i njihovih službenika kojima je revnost u izvršavanju zadataka veća od njihovog znanja o životu i prirodi uopšte.


Danas je u vezi sa ovom bolešću sve još neizvesnije nego u Pasterovo vreme. Izvesno je samo to da se zakonski propisanom obaveznom vakcinacijom domaćihživotinja ogroman novac preliva iz državnih budžeta i iz džepova vlasnika domaćih životinja u džepove korumpiranih državnih komunalnih činovnika i odabranih veterinara koji dobiju licencu da mogu da vrše ovaj profitailan posao vakcinacije protiv "besnila". Sada vam je vadlja jasno zašto to ne može da radi svaki veterinar. I mnogim veterinarima je to odavno jasno, ali ćute.

Glavni profiteri su , naravno, farmaceutske kompanije koje proizvode vakcine. Vakcinacija protiv besnila je stogodišnja laž, kriminal i lopovluk.




KADA PSI POKAZUJU BESNOĆU?


Odavno je veterinarima poznato da ukoliko pas nije u mogućnosti da nađe travu koju mora da jede čim za tim oseti potrebu, a to se događa uglavnom zimi ili u veoma sušnim periodima, u njegovim crevima mogu da se razviju crvi ili larve koje mu nagrizaju zid creva i mogu da ga probuše. To kod psa izaziva veliku uznemirenost i dovodi ga do izbezumljenosti. U takvom stanju pas grize sve do čega dođe, stalno žvaće i mljacka ustima i sliva mu se pljuvačka niz vilicu, a često izbija i pena. Tada pas odbija da pije vodu i povlači se u osamu na skrovita i mračna mesta (kao kada se ostareli pas sprema da umre).

Svi ovi simtomu nestaju kada se psu da seno, trava, parče sirove životinske kože ili kost.


Nema nikakvih dokaza da se razjaranost koja se javlja u ovim slučajevima kod psa ugrizom može preneti na čoveka. Simptomi ukočenosti vilice, uznemirenost, odbijanje vode , izbijanje pene na ustima koji se javljaju kod čoveka, mogu biti samo posledica toksikacije prvenstveno vakcinama koje sadrže razne antirabične serume spravljene ubacivanjem patogenih proteinskih formi odnegovanih u moždini životinja ili u humanoj krvnoj plazmi.


U epilepsiji, psi se tresu, vilica im glasno mljacka tj. žvaće i mišići na nogama im mogu biti zgrčeni. Javlja s e i bela obilna pena na ustima. Nakon epileptičnog napada pogled im je mutan i tup. To može nastati od straha ili od vrućine leti.


Veterinari su, takođe, odavno utvrdili da stavljanje lanca i brnjice psu koji je uvek bio slobodan predstavlja izuzetan stres za psa. Baš kao i stavljanje šinterske omče! Upravo tada javljaju se svi pomenuti simtomi razjarenosti i straha. Pa ko ne bi pobesneo? Udaranje psa od strane vlasnika takođe može izazvatei teške traume i trenutan stres. Svaki dobar dreser zna da se psi ne smeju tući.

Na žalost, ni mnogi vlasnici pasa uopšte ne poznaju slobodoljubivu prirodu i psihičku osetljivost ovih životinja, koje imaju izuzetan nagon da žive u ljudskim naseobinama. Baš kao i mačke. Njihova uloga je (po zakonima prirode) da jedu otpatke od ljudske hrane, posebno kosti i time redukuju hranu pacovskoj i mišijoj populaciji i sprečavaju njihovo prekomerno razmnožavanje. Psi jedu tačno ono što ljudi odbacuju, a to su kosti i koža životinja. U nastojanju da dođu do ovih otpadaka oni su razvili sposobnost da tumače ljudske gestove, govor, emocije i da se beskrajno umiljavaju i ugađaju ljudskim jedinkama. Niti jedna životinjska vrsta se ne bavi tako studiozno i uspešno proučavanjem ponašanja ljudske vrste - kao što to čini - Canis familiaris.

Ljudi koji se plaše pasa su neurotični, nesigurni u sebe, samoživi i sebični pojedinci koji ni kosku psu nisu u stanju da daju, a kamoli da drugom čoveku pruže ljubav. Zato se i kaže da onaj ko ne voli pse, ne voli ni ljude. Ovu tvrdnju svako može proveriti.

Psi odlično pamte onog ko ih hrani, onog ko ih udara i onog ko ih se plaši. Prvog doživljavaju kao gazdu kome se pokoravaju, drugog kao rivala (neprijatelja) , a trećeg vide kao strašljivi plen, i upravo ovi ljudi (i deca) su žrtve njihovih ugriza. Jedini prirodan odnos pas-čovek je onaj u kome je čovek psihološki stabilan i dominantan. Ubijanje pasa koji su deo prirodne selekcije i razmnožavanje genetski uobličenih rasa (sa pedigreom) zločin je prema Prirodi. Iza ovoga stoji samo profit i koristoljublje dvonožnih pojedinaca.

Iza ove kreature ne stoji Priroda.



DOKAŽI DA NISI BESAN!

Politika ubijanja i sterilizacije pasa i mačaka koju danas sporovode mnoge lokalne vlasti u Srbiji, ali i u drugim zemljama, posledica je potpunog nepoznavanja zakona prirode i može imati katastrofalne dugoročne posledice jer će se prekomerno namnožiti mnoge bakterije i glodari i ptice koji se hrane otpacima ljudske hrane. Oni će onda morati da se redukuju toksinima (a što će nekome opet doneti zaradu). Ali, i teške bolesti.


I stav koji kod nas nameće Pasterov zavod u Novom Sada, koji je već decenijama centar distribucije antirabičnih toksičnih vakcina, veoma je rigidan. Tako njegov stručnjak za zoonoze dr Dušan Lalošević zastupa mišljenje da se svaki ozbiljan (?) ugriz mačke (i psa) mora smatrati besnilom dok se ne dokaže suprotno (!).


Najvažnije u poslu ovog zavoda je da se što više vakcina preko njih distribuira i da na računu Zavoda završi novac od korisnika zdravstvenog osiguranja i vlasnika pasa. Skoro svaki naslov u novinama pokazuje njihovu “zabrinutost” zbog malih i nedovoljnih količina seruma i vakcina ili pak nestašice, dok se “opasna bolest besnila “ nadvija nad Srbijom. (Koliko lisica, pasa i mačaka, toliko i besnila dok se ne dokaže suprotno, zar ne?). Ali, iako ovu svoju spasonosnu vakcinu distribuiraju već decenijama, besnila je sve više i više. Tako dr Lalošević kaže za list "Danas" (21.05.2010). da povećane potrebe za antirabičnom zaštitom nastaju zbog širenja besnila na nove teritorije - pre 20 godina bila je praktično zaražena teritorija Vojvodine i deo istočne Srbije, a sada gotovo cela republika.

Pa ako vakcine deluju profilaktički da bi sprečile širenje zaraze, kako se besnilo stalno širi? Gde je tu logika, doktore? ?

O vivo eksperimentima i stručoj analizi istog doktora u vezi jednog slučaja trovanja antirabičnom vakcinom možete se uveriti ovde.


Na žalost, rigidni stručnjaci koji žive od prodaje straha i vakcina postali su najbesnije i najopasnije medicinske zveri.



Kontaminacija antirabičnim vakcinama koje u sebi sadrže toksične adjuvente i kojekakve proteinske forme nastavlja se i čitava Srbija pre izvesnog vremena praktično zasuta nekakvim antirabičnim toksinima. Pročitajte pažljivo šta su pobacali po Srbiji.

DA LI SU LJUDI POSTALI SUROVIJE I OPASNIJE ZVERI OD PASA?
Ko u cuda veruje,taj cuda i stvara
Korisnikov avatar
ALEKSA75
 
Postovi: 733
Teme: 14
Pridružio se: 06 Feb 2012, 10:18
Lokacija: U blizini Ub-a i Obrenovca

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod ALEKSA75 » 04 Jan 2013, 21:57

Nikad vise lekara,nikada nije bila savremenija oprema nego sad,a sve vise bolesnih,po meni tu nesto debelo nije kako treba.................
Ko u cuda veruje,taj cuda i stvara
Korisnikov avatar
ALEKSA75
 
Postovi: 733
Teme: 14
Pridružio se: 06 Feb 2012, 10:18
Lokacija: U blizini Ub-a i Obrenovca

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod milan971 » 04 Jan 2013, 22:07

Vece gluposti do sada nisam procitao , a ti ALEKSA moli boga da nikad u zivotu ne sretnes obolelu zivotinju od besnila.
milan971
 
Postovi: 763
Teme: 3
Pridružio se: 31 Jan 2012, 00:36
Lokacija: bogatic

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod MONTOYA » 04 Jan 2013, 23:36

što se tiče vakcinacije dece,stvarno po meni nije normalno da toliko bodu decu,pa dete do 2 godine primi nekih 5-6 ako ne i više vakcina...
stvarno me je bio strah kad su moja deca primala vakcine o posledicama koje nisu tako česte ali ipak se dešavaju...
Daj Bože zdravlja a biće para
Korisnikov avatar
MONTOYA
 
Postovi: 3454
Teme: 18
Pridružio se: 02 Dec 2011, 17:23
Lokacija: Sovljak (kod Bogatića)

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod Katastrofen » 04 Jan 2013, 23:41

Moja cerkica za godinu dana isprimala jedno 5-6 vakcina, Vakcine su zdrave za zastitu decijeg zdravlja, Mnoge decije bolesti koje su nekad vladale sada se sprecavaju vakcinama. Medicina napreduje iz dana u dan.
Istina po nekad zna da bude bolna
Katastrofen
 
Postovi: 675
Teme: 8
Pridružio se: 18 Dec 2012, 16:23
Lokacija: Kraljevina Srbija

Re: Otrovi kojima nas truju-kome verovati........

Nepročitan postod Levak » 04 Jan 2013, 23:44

Mnite se narode tih teorija zavere i gluposti nase babe radjale po desetoro dece od toga bar troje umre sad je to svedeno na minimalnu meru zahvaljujuci vakcinama i savremenoj medecini
TESKO ONOM KOGA RUSI BRANE I CRNOGORCI HRANE
Korisnikov avatar
Levak
 
Postovi: 2386
Teme: 16
Pridružio se: 02 Dec 2011, 17:24
Lokacija: Ljubinić, Obrenovac

Sledeća

Povratak na Caffe

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 1 gost

  • Advertisement