• Advertisement

Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Agrotehnicke mere u ratarstvu, iskustva i saveti

Moderator: zorancile

Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 03 Dec 2011, 06:21

Što se tiče plodnosti, poslednja urađena merenja su pokazala da je kvalitet zemljišta raznovrstan, ali je izvesno da bi zemljište bilo mnogo plodnije da se redovnije koristilo mineralno đubrivo. U protekloj deceniji izostajale su i mere hemijske melioracije kao što su unošenje kreča na kiselim zemljištima radi smanjenja kiselosti, ili obogaćenje organskim đubrivima koja poboljšavaju produktivne osobine zemljišta. Istraživanja Instituta za zemljište su pokazala da region istočne i zapadne Srbije ima vrlo kiselo zemljište koje nema veliku plodnost, i gde je potrebna hemijska melioracija. U centralnoj Srbiji najboljeg kvaliteta je zemljište u rečnim dolinama, dok je u Vojvodini plodnost daleko veća, i zbog toga što su se redovnije koristila veštačka đubriva.Rezultati ispitivanja supstitucione kiselosti potvrđuju činjenicu da u Srbiji dominiraju zemljišta kisele reakcije. Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka oni sa ekstremno kiselom reakcijom ( pH<4 ) zastupljeni su sa 13%, jako kiselom reakcijom (pH 4.0-4.5) sa 17%, srednje kiselom (pH 4.5-5.5)sa 30%, slabo kiselom (pH 5.5-6.5) sa 22% i neutralnom i alkalnom reakcijom (pH>6.5) sa 18%. Najkiselija zemljišta locirana su na različitim teritorijama ispitivanja. Znatni kompleksi nalaze se u Kolubarskom basenu, Jadru i Pocerini kao i u centralnom delu Šumadije. U istočnoj Srbiji jako kisela zemljišta se javljaju i na nižim nadmorskim visinama ali i na višim delovima terena, a u okolini Borskog rudnika zemljište je oštećeno i zakišeljeno sumpornim gasovima. U centralnom i južnom delu kisela zemljišta su zastupljena u delu od Gledićkih planina ka Kopaoniku i od Kruševca preko planine Jastrebac do Leskovca. Veće površine jako kiselih zemljišta nalaze se u Južnoj Srbiji, naročito južno od Leskovca. Pojedine površine u Leskovačkom i Vranjskom polju, kao i okolna brda imaju izraženu kiselost zemljišta. Može se zaključiti da je većina jako kiselih zemljišta rasprostranjena u planinskom području, gde preovlađuje kiseli matični supstrat. Gubitak kreča iz zemljišta Kalcijum je sastavni deo raznovrsnih i mnogobrojnih stena, pa zbog toga postoje i različiti tipovi zemljišta, nejednaki po svojoj poljoprivrednoj vrednosti. Ako u zemljištu vladaju povoljni uslovi koji onemogućavaju rastvaranje njegovih jedinjenja on se zadržava i utiče na osobine zemljišta koje se formira na tom mestu. Međutim, događa se u većini slučajeva da kalcijum ne ostane na mestu već se gubi. Na taj način postaju zemljišta kisele reakcije čija je pH vrednost ispod 5 a ne retko i manje. Obilni vodeni talozi i toplota ubrzavaju raspadanje stena i rastvaranje izdvojenog kreča, pri čemu se kalcijum u obliku rastvora gubi: 1. Spiranjem ili erozijom sa blažih nagiba (oko 140 kg/ha godišnje) 2. Ispiranjem i premeštanjem u dublje slojeve (od 140-370 kg/ha godišnje). Pored navedenog, smanjenje količine kalcijuma nastaje i zbog toga što ga biljke-usevi koriste za svoj razvoj. Tako je ustanovljeno da godišnje sa jednog hektara različite biljne vrste utroše sledeće količine: 1. Lucerka ………………….....do 280 kg 2. Detelina ……………….…...210-250 kg 3. Povrtarske kulture…………..30-135 kg 4. Šećerna repa…………………..…85 kg Osim gajenih biljaka veliki potrošači kalcijuma su i korovske vrste.

Suzana Neškovic

U principu, kalcifikacija se može obavljati tokom cele godine ako na zemljištu nema useva.Ipak može se reći da je najpogodnije vreme za ovu meru odmah posle žetve strnina,odnosno u vreme zaoravanja strništa. Pod uticajem krečnog materijala zemljište podleže velikim promenama i potrebno je izvesno vreme da se život u zemljištu prilagodi novim uslovima. Na prvom mestu tu je reč o promeni mikroflore. U zemljištu koje je kiselo nema dovoljno korisnih bakterija, uglavnom su zastupljene gljive kojima odgovara kisela sredina. Unošenjem krečnog materijala smanjuje se kiselost a istovremeno se onemogućava dalji razvoj gljivica koje ne podnose novu sredinu. Novi uslovi su pogodni za razvoj korisnih bakterija u zemljištu. Da bi se baktrerije razvile u dovoljnom broju potrebno je duže vreme. Đubrenjem stajnjakom i uopšte unošenjem organske materije bakterije se ubrzano razmnožavaju jer se tom prilikom unose u zemljište i velike količine korisnih bakterija. Ove promene u zemljištu imaju veliki uticaj na useve koji se gaje posle kalcifikacije pa se zato krečni materijal i ne rastura dok se usevi ne sklone. Ako se kalcifikacija obavlja odmah posle žetve, zemljište ostaje obično slobodno sve do proleća kada se seju okopavine.U tom slučaju od kalcifikacije do setve prođe oko 9 meseci što je dovoljno da se procesi u zemljištu odigraju i da novi usevi ne trpe nikakve posledice usled promena koje izaziva unošenje krečnog materijala u zemljište.

Snežana Stojković- Jevtić, dipl. ing.
izvor PSS
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 03 Dec 2011, 06:28

Najbolji nacin razbacivanja kalka iz licnog iskustva je nekom od prikolica za rasturanje stajnjaka u koju se na dno spakuju dzakovi sa kalkom a odozgo stajnjak...
Slika Slika Slika Slika Slika Slika
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 05 Dec 2011, 08:53

Višegodišnjim analizama uzoraka obradivog zemljišta Šumadije jasno se kristalizuju pokazatelji nivoa sadržaja N,P,K,Ca, tj. osnovnih elemenata neophodnih u biljnoj proizvodnji. Na osnovu tih pokazatelja osnovni stručni pristup, kada je u pitanju optimalna ishrana pojedinih biljnih vrsta, je sledeći:
N – azota treba unositi u količinama koje zahtevaju pojedine biljne vrste svojim usvajanjem tokom vegetacije.
P – fosfora uglavnom nedostaje što je neophodno nadoknaditi tz. fosforizacijom na svim obradivim površinama. Zanemarljive su površine sa dovoljnim sadržajem fosfora.
K- kalijuma ima u dovoljnim količinama na svim obradivim površinama. Možemo sa sigurnošću u proizvodnji da izostavimo unošenje kalijuma u bilo kom obliku.
Ca – Obradive površine Šumadije su nedovoljno karbonatne, tako da je potrebno unošenje kalcijuma u karbonatnom obliku, što ima višestruki efekat na bonitet obradivih površina, stanje rastvora u oraničnom sloju a samim tim i uspevanje biljnih vrsta.

Dobrivoje Popović
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 05 Dec 2011, 09:49

Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora. Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora. Ukoliko u zemljišnom rastvoru prevladavaju H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH- joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+ i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije. Neutralna pH vrednost je oko 7, a što je kiselost zemljišta veća to je pH vrednost manja. U Borskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSS Negotin preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da većini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i popravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na značaju.
oznaka reakcije pH
vrlo jako kisela <4
vrlo kisela 4.0-4.9
umereno kisela 5.0-5.9
slabo kisela 6.0-6.9
neutralna 7.0
slabo alkalna 7.1-8.0
umereno alkalna 8.0-9.0
jako alkalna 9.1-10.0
vrlo jako alkalna >10.0
Unošenjem kreča u zemljište dolazi do rastvaranja na jone kalcijuma, bikarbonata i hidroksidne jone. OH- joni neutrališu zemljišnu kiselost vezujući H+ jone i formirajući na taj način H2O . Time se smanjuje koncentracija H+ jona uz istovremeno povećanje vrednosti pH. Za kalcifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj, njival i druga sredstva.
Slika Slika
Prilikom izvođenja kalcifikacije za efektivnost je bitna i veličina čestica tj. stepen usitnjenosti primenjenog materijala. Dobra usitnjenost omogućuje bolje rastvaranje i time bolji efekat kalcifikacije. Primenom krečnog materijala sa krupnim česticama nećemo postići zadovoljavajući efekat obzirom da se iste teže i sporije rastvaraju (ponekad je potreban period od nekoliko godina do njihovog potpunog rastvaranja).
Slika
Dostupnost pojedinih elemenata za biljnu ishranu ograničena je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta.
Slika
Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta. Ni jača alkalnost nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. Teška glinovita zemljišta koja su zbijena i nepogodna za obradu prevodi u lakša rastresitija. On ima moć zgrušavanja i zbog toga je u stanju da povezuje sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Tako nastaje mrvičasta struktura koja je poželjna za svaki tip zemljišta jer u takvim zemljištima je povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim.
Slika
Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kreča odlikuju se i većom mikrobiološkom aktivnošću na razlaganju biljnih ostataka u humus i aktivnost bakterija azotofiksatora koje žive na kvržicama mahunastih biljaka (detelina, pasulj, soja i dr.) obogaćujući zemljište azotom.
Slika

Neadekvatnim đubrenjem, pogotovu azotnim đubrivima, može se uticati na povećanje kiselosti zemljišta. Zemljišna kiselost se povećava transformacijom amonijuma (NH4+) u nitrat (NO3-). Transformacija se dešava kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu. Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je značajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura radi primene adekvatnih količina đubriva.
Azotna đubriva sadrže različite oblike azota, pa shodno tome imaju različite efekte na pH vrednost zemljišta.
KAN - krečni amonijum nitrat (27% N) ovo đubrivo sadrži Ca i ne utiče na zakišeljavanje zemljišta pa se preporučuje na zemljištima koja imaju nižu pH vrednost.
UREA (46% N) i AN (34% N) amonijum nitrat - Ova đubriva dovode do blage acidifikacije (zakišeljavanja) zemljišta, stoga nisu preporučljiva za jače kisela zemljišta jer čestom i prekomerenom upotrebom smanjuju pH vrednost istih.
Amonijum sulfat (21% N) - ima veoma kiselu reakciju, nije pogodno za zemljišta jače kiselosti.
MAP (12% N, 52% P2O5) - monoamonijum fosfat, treba ga izbegavati na jače kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije.
DAP (18% N, 46% P2O5) - diamonijum fosfat (isto kao kod MAP).
Postoje i izvesni indikatori koji ukazuju na kiselost zemljišta:
- pomoću sone kiseline, ako se pri dodavanju sone kiseline grudvici zemlje ne stvaraju mehurići i ne peni znači da zemljište oskudeva u kreču i suprotno, ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje to je znak da zemljište sadrži kreč i da (možda) nema potrebe za kalcifikacijom.
- pomoću lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje pocrveni, ako ima dovoljno kreča crvena lakmusova hartija poplavi.
- biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kreču (paprat, vresak, rastavić i dr.).
Međutim svi ovi načini su orjentacioni, a da li je neko zemljište kiselo odnosno da li treba izvesti kalcifikaciju najbolje je utvrditi hemijskom analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica ili odgovarajućih instituta.


Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod Deda Lala » 09 Dec 2011, 22:32

Kалцизациони шок тла је нормална појава после уношења калцизационог матреријала у тло.Може бити већи или мањи и зависи од количине и врсте матреријала које се уноси у тло.Време опоравка тла је такође различито.У немођућности да се унесе кречњак може се у тло унети и разблажен раствор кречне воде .Водите рачуна да је боље третирати тло више пута мањом количином калцизационог матреријала него много одједном.
Користите кад год је могуће сатурациони муљ па доломитно брашно па.... чист креч је последња опција.
Да поновим ПАЖЉИВО са применом ове мере поправке тла.
Deda Lala
 
Postovi: 334
Teme: 1
Pridružio se: 08 Dec 2011, 00:13

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 17 Dec 2011, 06:21

UTRVĐIVANJE ŠTETOČINA PREGLEDOM ZEMLJIŠTA

Veliki broj štetočina živi u zemljištu. Neki od njih provode u zemljištu čitavo razviće, neki se tamo nalaze samo u nekim stadijumima, a mnoge vrste se u zemljište povlače radi prezimljavanja. Pregled zemljišta se vrši na parcelama gde će se sejati razne ratarske i povrtarske kulture, zatim gde će se saditi voće i vinova loza u cilju utvrđivanja štetočina u zemljištu.
Pregled zemljišta obavlja se uzimanjem uzoraka. Iskopana zemlja pregleda se mrvljenjem grudvi zemlje, upotrebom sita ili ispiranjem vodom. Uzorci se mogu uzeti krajem zime, krajem leta ili početkom jeseni, pre početka ili nakon prestanka aktivnog života insekta. Prvi rok se smatra dopunski, a drugi je osnovni. Uzimanje uzoraka je najbolje izvoditi tokom septembra, oktobra i dalje u jesen kada vladaju povoljne vremenske prilik, sve do momenta zamrzavanja zemlje. Ovim pregledom se utvrđuje brojnost insekata na kraju vegetacije, onih koji su ušli u zimsku dijapauzu. Dobijeni podaci se upoređuju sa podacima prikupljenim na kraju zime pošto se broj insekata tokom prezimljavanja smanjuje zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Dubina kopanja je različita. Plitka kopanja , najčešće do dubine 10 cm, koriste se za podgrizajuće sovice, ooteke skakavaca, repinu mrkvu, graškovog savijača, nematode itd. Kopanje do dubine od 45 cm vrše se za utvrđivanje brojnosti raznih gundelja, žitne pijavice, skočibube, krompirove zlatice, rovca i brojne druge štetočine. Duboka kopanja, do 65 cm a ređe i dublje, koriste se za insekte koji se spuštaju duboko u zemljište radi prezimljavanja (npr. repina korenova vaš, larve skočibube i dr.).
Veličina zemljišnih proba zavisi od načina i oruđa kojima se vrši iskopavanje, zatim od veličine, gustine i pokretljivosti insekata. Kod ručnog kopanja jama kao najmanja dimenzija se uzima 25X25cm, a najčešće su jame veličine 50X50cm, dok se ređe koriste probe veličine 50X100 ili 100X100cm. Bolje je koristiti manje jame, ali na jednoj parceli uzeti veći broj proba, jer se na taj način, obezbeđuju tačniji podaci o brojnosti ispitivane štetočine.
PSSS Čačak
Vesna Nišavić Veljković, dipl.ing.
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod ivan » 09 Jan 2012, 16:31

Ajde stručnjaci vidite sa čim se ja borim pa vi sad lijepo počnite da objašnjavate šta ja da napravim da bi ovo barem donekle popravio. Svaki kaometar je dobrodošao.

Slika

Uploaded with ImageShack.us
Svi me ljudi raduju svako na svoj način, netko svojim prisustvom, a netko svojim ODSUSTVOM
Uzalud je nečiji intelekt visok, čak i na nivou genija ako mu je karakter ravan nuli.
ivan
 
Postovi: 284
Teme: 3
Pridružio se: 18 Dec 2011, 19:58
Lokacija: HR

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 09 Jan 2012, 19:15

Ne znam kako je to kod vas u Hrvatskoj reseno jer mi ovde dobijemo odmah uz rezultate i preporuku sta uciniti kao i preporuku za djubrenje..
Vec zadnjih 4-5 godina radim ispitivanje mojih zemljista i razbacivanje Kalka po njima kao meru za smanjivanje kiselosti.. Kod tolike kiselosti kao kod tebe treba mnogo godina za vracanje u neku normalniju vrednost.. Mi smo dosada dobijali od drzave Kalk besplatno i nadam se da ce se ta praksa nastaviti i dalje.. Na tvom mestu bih sejao kulture koje trpe kiselije tlo..
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod ivan » 09 Jan 2012, 19:51

cukaneca je napisao:Ne znam kako je to kod vas u Hrvatskoj reseno jer mi ovde dobijemo odmah uz rezultate i preporuku sta uciniti kao i preporuku za djubrenje..
Vec zadnjih 4-5 godina radim ispitivanje mojih zemljista i razbacivanje Kalka po njima kao meru za smanjivanje kiselosti.. Kod tolike kiselosti kao kod tebe treba mnogo godina za vracanje u neku normalniju vrednost.. Mi smo dosada dobijali od drzave Kalk besplatno i nadam se da ce se ta praksa nastaviti i dalje.. Na tvom mestu bih sejao kulture koje trpe kiselije tlo..



Ovo je analiza koja je kod nas obavezna za integriranu proizvodnju a koju zahtjeva EU. (zato se molite bogu da što duže ostanete vani) Nedaje se nikakva preporuka ako sam ne tražiš a što tražiš to moraš i platit a nedaj bože da nam država da besplatan karbokalk sve to oni dobro naplate a po ulasku u eu nema više obične proizvodnje samo integrirana. Ova moja parcela ima svega dosta samo kiselosti previše i za aroniju.
Svi me ljudi raduju svako na svoj način, netko svojim prisustvom, a netko svojim ODSUSTVOM
Uzalud je nečiji intelekt visok, čak i na nivou genija ako mu je karakter ravan nuli.
ivan
 
Postovi: 284
Teme: 3
Pridružio se: 18 Dec 2011, 19:58
Lokacija: HR

Re: Analiza kiselosti zemljista, kalcifikacija..

Nepročitan postod cukaneca » 14 Feb 2012, 18:03

U Srbiji ima preko 60% kiselih zemljišta a ona svojom niskom produktivnošću postaju limitirajući faktor biljne proizvodnje.na kiselim zemljištima manji su i lošiji prinosi a kisela zemljišta su i veliki zagađivači hrane.Na kiselim zemljištima biljke lako usvajaju i ugrađuju u svoja tkiva teške metale kao i radioaktivne elemente.Višak teških metala dovodi da se koren razvija samo u plićem delu zemljišta te ne može da uzima hranljive materije i vlagu iz dubljih slojeva.Ako se na ovakvim zemljištima ne sprovedu mere popravke,ni unošenje većih količina stajnjaka i mineralnih đubriva ne mogu dati povoljne rezultate gajenja.Kisela zemljišta siromašna su kalcijumom te su stoga manje ili sasvim nepovoljne za gajenje lucerke.Lucerka ima izražen zahtev prema kalcijumu (prinos iznese i do 400 kg/ha).To bi značilo da lucerka na zemljištima sa nižim pH vrednostima (<6) može se gajiti samo uz unošenje krečnjaka zaoravanjem.
Za kalcifikaciju zemljišta koriste se sredstva bogata klcijumom (mleveni krečnjak,hidratisani kreč,saturacioni mulj,dolomitne stene).Pri određivanju potrebnih količina krečnjaka uzima se u obzir mehanički sastav zemljišta,prisustvo organske materije,sadržaj kreča u zemljištu.Na zemljištima gde je pH 4,5-5 treba uneti 3 t/ha,a na zemljištima gde je pH ispod ove granice unosi se 4 pa i više t/ha krečnjaka.Krečni materijal treba primeniti 26 nedelja pre setve lucerke,s tim što ako se primenjuju veće količine krečnog materijala preporuka je da se 1/2 unese sa osnovnom obradom a druga polovina sa presetvenom pripremom.Razgradnje krečnjaka u zemljištu je 3-6 godina s tim što se rezultati vide već u prvoj godini.Kalcijum ubrzava razvoj korena i neophodan je za razvoj kvržičnih bakterija.Da je uspešno izvedena kalcifikacija pokazatelj je promena sadržaja makro i mikro elemenata u zemljištu.Smanjena kiselost uslovljaja smanjeni sadržaj aluminijuma,kao i pristupačnih oblika mangana i gvožđa.Dodavanjem kalcijuma zemljiše oslobađa molibden,koji je neophodan za normalan rast lucerke,a poboljšava se i korišćenje drugih elemenata.

PSSS Jagodina
dipl.ing,Miodrag Simić
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2858
Teme: 116
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Sledeća

Povratak na Agrotehnika

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

  • Advertisement