• Advertisement

LINCURA

Iskustva i saveti, vrste i načini proizvodnje

Moderator: PoljoForum

LINCURA

Nepročitan postod cukaneca » 28 Jan 2012, 10:13

Lencura ima puno narodnih naziva. Poznaju je kao srčanik, srčenjača, goreč, gencijan, raven, čemer, sviš. Višegodišnja je zeljasta biljka čija uspravna, nerazgranata, snažna stabljika naraste do 1 m.

Koren lincure sadrži glikozidne gorke materije, malo alkaloida gencianina, tanine, pektine, šećere, masno ulje i boju gentizin. Gorčinu droge uslovljava genciopikrozid i amarogentin koji ima najveću gorčinu koja se oseća i u razblaženju 1:58 miliona. Gentiozin i izogentiozin sprečavaju razvoj mikroorganizama.

Hemijski sastav i upotreba

Na osnovu gorkog ukusa, koji treba da odgovara broju gorčine 10.000, droga se koristi u farmaciji kao amara pura, kao lek za poboljšanje varenja, za podsticanje rada želuca, jetre, žuči, kod pomanjkanja apetita. Lincura je pre kininove kore u Evropi bila jedini lek za lečenje malarije. U narodu, naročito u planinskim krajevima koristi se kod oboljenja stomaka, protiv groznice i za posipanje rana. Upotrebljava se uglavnom pre jela. Sama ili u smeši sa drugim drogama sličnog dejstva, upotrebljava se kao tonik, tj. kao sredstvo za jačanje organizma, pospešuje imunitet. Gorka rakija koristi se i kod upala vena, i to interno ili spolja u vidu obloga. U francuskoj narodnoj medicini koristi se protiv zamora, nedostatka apetita i kostobolje. Za potrebe farmacije korenovi lincure ne smeju da budu fermentisani i ne smeju da sadrže koren kiselice.

Fermentisani koren koristi se u proizvodnji vina, gorkih alkoholnih pića, likera i rakije -lincure. Gajenje

Lincura se sakuplja sa prirodnih staništa, ali s obzirom na njen značaj i sve češću ugroženost zbog neracionalnog sakupljanja nameće se potreba za njenim gajenjem. Lincura raste po planinskim livadama i pašnjacima Pirineja, Alpa, na Balkanu i u oblasti Karpata od 800 – 1.800 m nadmorske visine. Pošto je u prirodi ima sve manje, stavljena je pod zakonsku zaštitu na osnovu Naredbe o zaštiti biljaka kao prirodnih retkosti. Savetuje se da se gaji u planinskim predelima. Uspeva u slabo zasenjenim višim predelima, na srednje rastresitim zemljištima sa dovoljno vlage i bogatim krečnjakom. Stanište lincure su planinske livade i pašnjaci.

Lincura se razmnožava svežim semenom, koje se pre setve tretira giberelinom, radi ubrzanog klijanja. Seje se u jesen, u slobodnoj prirodi, u dobro pripremljeno šumsko zemljište ili u ladice, prekrije se šumskim humusom ili iglicama četinara, navodnjava se i čuva od ptica. Ako treba da seme proklija u proleće, mora preko zime promrznuti. Lincura se u početnim fazama rasta veoma sporo razvija, a tek u trećoj godini rast je nešto brži i koren ojača. Zato se tek iznikle biljke u proleće ostavljaju još godinu dana na istom zemljištu, s tim da se leti zalivaju i čuvaju od jakog sunca. Druge godine, rano u proleće biljke se rasađuju u unapred pripremljene dublje jamice na razmaku 50 x 50 cm, na dobro pripremljenom zemljištu. Zasad se često zaliva i zemljište čisti od korova. Na početku izraste prizemna lisna rozeta. Cveta tek u petoj ili šestoj godini. Preporučuje se da se gaji da bi se sačuvala.

Za berbu korena lincure najpogodnija je peta i sledeća godina. Tada je koren dugačak do 40 cm i težak iznad 400 g. Sakupljaju se samo stariji korenovi od biljaka koje su već cvetale. Korenovi se vade pažljivo, a pupoljci iz rizoma se vraćaju u zemlju. Koren biljaka starih 10 godina težak je i do 5 kg, starijih još i više. Prinos je različit, zavisi od uslova gajenja. Obično se kreće od 3.000 – 5.000 kg/ha. Korenje se opere pod mlazom vode da bi se odstranila nečistoća, izreže po dužini pola santimetara, a potom suši u što kraćem vremenu u tankom sloju, na temperaturi 45 – 60°C. Osušena droga je žute do crvenosmeđe boje, ravnog preloma, karakterističnog mirisa, a ukusa najpre slatkog a zatim jako gorkog. U novije vreme se traži sasvim bleda droga, koja se dobija sušenjem na 80°C, odmah nakon iskopavanja. Odnos pri sušenju je 3,5-5 : 1.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Korisnikov avatar
cukaneca
 
Postovi: 2777
Teme: 113
Pridružio se: 02 Dec 2011, 16:24
Lokacija: Azanja

Re: LINCURA

Nepročitan postod bojan » 28 Jan 2012, 12:44

ovo nisi smeo da uradis , sad ce provac da te prozove za kopiranje. ;) salim se malo. dobra tema i nadam se da ce moderatori napraviti posebno mesto za lekovite i zacinske biljke.
ja cu da dodam da postoje vise vrsti lincure i sto je za nas vocare zanimljivo , rakija lincura koja je jedan dobar aperitiv se spravlja od korena lincure.
za rakiju lincuru se koristi zuta lincura mada sam vidjao na flasama da su stavljali i slike plave lincure .sto opet govori o proizvodjacu koji je negde nabavio koren a nema pojma o proizvodnji.
jednom sam (sa golije) pokusao da iscupam i presadim kod mene na brdu ali mi nije uspelo. a sad znam i zasto ;-) tada sam pokusao da prenesem celu biljku.
mogla bi da bude interesantna proizvodnja `s obzirom da je ta biljka zasticena svuda u evropi i da se u pojedinim zemljama nalazi pred izumiranjem a prouzrokovano bas cupanjem bez kontrole (isto kao sto sam ja uradio). a kako vidim iz predhodnog teksta i u srbiji je isto stanje. drugo sto je i interesantno je cena koja se krece od 40-60 eura po kg za osuseni koren. koja sigurno moze da opravda proizvodnju.
Znanje je dosadno, neznanje je mnogo zanimljivije. Kada znamo, svi znamo isto, a kada ne znamo, svako ne zna drugačije.
bojan
 
Postovi: 65
Teme: 7
Pridružio se: 16 Dec 2011, 13:40


Povratak na Voćne vrste

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju

  • Advertisement